среда, 30. децембар 2015.

TRIPTIH LJUBAVI
Zorica Tijanić (iz zbirke "U vrtlogu burleske")

Zima će
Gde ćeš smestiti umorne oči
kad osetiš samoće dah
Na čijem će licu počinuti pogled
što usnama bi da celiva vrat
Sneg će
Noćas umorni putnici presedaju
Hoće li skoro vetar utrnuti vatru
Da bar voz ne zakasni na peron
ostavljajući uspomene u magli
Pamtim
Nežne ruke ti još čuvaju dodir
dok onemoćao glas razmišlja
koliko te u sebi voli
Veje
Pahulje prosipaju snop svetlosti
po tvojoj koži ističući bledilo
na crtama lica koje ne stari
Jutro će
Hoćeš li se setiti naše ljubavi
u slikama koje smo skrivali
u rečima koje smo birali
u snovima koji su zaspali
bez nas
Čuvam
Dobro znaš da čuvam svaku nežnost
koja me je darivala
Sad neka mi ne diraju tebe
osuda nož u srce zariva
a ja biram da zaboravim
Dok volim te
Zgaziću poslednju reč
i oprostiti slabost
jer ljubav ti je ime izabrala
Svanuće
Ljudi će krenuti sivim ulicama
nemirni od noći slomljenih otkucaja
Kiša nakon vetra umiri drhtaje
donoseći olakšanje
Neka te ne dotaknu mali ljudi
Prolaznici su to samo kroz
naše živote
koji retko ostave trag
Ne plaši se tišine koju češ slušati
umesto mog glasa
Nekad su misli najglasniji šapat
Zima će
Kroz moju kosu prste provuci
srebrne niti ne mogu skriti
Neka svedoče da vreme
je biralo da bude nam spas
Tamu s očiju će podići magla
i smrt na koju slutiš
izbrisaće sve ono što
bilo je protiv nas

понедељак, 07. децембар 2015.

KAMEN SUDBINE
Autor: Zorica Tijanić
(U vrtlogu burleske)

Tražio si svoj kamen sudbine
hodajući preko džinove staze
bežeći s ulica Istočnog Belfasta
zaboravljajući dečaka crvene kose
kako sedi na peskovitom zalivu
sanjajući jednake ivice
svoje zamišljene zemlje

Ističe radost vremenom
lečeći od nade i one najupornije
Ostaješ skriven od moje tame
hodajući po ruševnom zamku
Pretvarajući poslednjim dahom
strah od buđenja u san
u kojem neće biti jutra

Zaboravljaš ulice Severa
na kojima besni moć
Dečak crvene kose čiji pogled
u pepeo pretvara razloge
da ostane i pretvori se u
legendu

Bežimo na obronke
Okean pred nama
Neistražena tajna koju
čuva kamen sudbine
Nekad na obalama Drine
Sad na obroncima Severne Irske

Isti je prkos koji mi nosiš
u ustima punim blata
i smeješ se govoreći

da je spreman biti sve...

петак, 04. децембар 2015.

OSTANI DALEKO

Zorica Tijanić
(iz zbirke "U vrtlogu burleske")


Ostani daleko od tame u meni
Dole jednu ulicu niže prodaju cveće
Ali samo onima koji poklanjaju
ruže uz osmeh

Ostani daleko od suza koje sam prosula
Misleći da ćeš ih pokupiti kao i obično
Ali nisi želeo da se vraćaš istim putem
ponovo

Prošetaj po sasvim običnom danu
i zaboravi obrisane slike
Zalutaj slučajno i ostavi crnu ružu
na mestu gde smo se poslednji put
zagrlili

Susretni me na odlasku
I od užarenog ugarka mog srca
Osetićeš svetlost i toplinu
Na hladnim ugarcima svoga

Ostani daleko od mračne ulice
Gde se mole za imena odlazećih
Potpiši se tamo gde ne sme niko
I prođi kroz sećanje

Ostani daleko od muzike koja ćuti
Budi blizu gradilišta na kome slamaju srca
Možda te zaposle s preporukom
da prodaješ zakrpljene snove

Ostani daleko od mene u sebi
ne budeći moje nemire
i videćeš me onako kako sam ja tebe
zatvorenih očiju gledala...