среда, 25. новембар 2015.

SAČUVAN U ZABORAVU

Igra leptira na postolju od lepljive gline se prekida
u pokušaju da sačuva svoj let...
Nespretnom rukom prolivena tinta piše još
jedno zaboravljeno sećanje...


U zaboravu živiš
Netaknut
Poklonjen meni
Kao dar
Zauzimaš mesto na kome
niko do sada stajao nije
Ti nadmoćan u zaboravu
skriven od očiju
koje bi bacile urok ili kletvu
poslavši te daleko od moje nežnosti
Čuvam te
Tu si na sigurnom
Neka te ne plaši snaga moje rešenosti
da te zarobim
Iz tog zlatnog kaveza
mogu da te povedem na mesta
na koja samo ja odlazim
Tamo ćemo zajedno brisati prašinu
sa starih fotografija čekajući buđenja 
Pisma koja si mi slao čuvaće tajnu
u snazi vatre koja će dokazati
da ljubav nije greškom izgorela
da još voliš boje oktobra
miris prosutog šećera po rignli
koji se meša sa dimom tek
zapaljene cigarete
i zvuk tramvaja koji čuva noć
u krugu dvojke
Možda bi mi bilo lakše kada bih znala
da se još uvek sećaš one šetnje
kada je zaškripao bol pod šinama
Sad sav je moj bol stegnut
ostaje zarobljen u šaci
u kojoj me držiš mislima
koje te ne ostavljaju na miru
Nisi mi rekao gde stanuju tvoji nemiri
Ali ja znam na koju adresu da ti
pošaljem uspomene
Tu si bliže meni kada te privijem
do srca
U rečima koje su te zapamtile
U šapatu vetra koji te sačuvao
da ne izgubiš tu strast
u poslednjoj predstavi koju
su leptiri odigrali
odlazeći u susret zaboravu
u kom će sačuvati sve ono vredno
što je ostalo od nas...





четвртак, 12. новембар 2015.


SNOVI INJEM POSUTI

Posvećeno Jesenjinu

Ugaženim stazama kroz sneg
pred svetkovinu
noći te kobne

Autor slike: Jelena Mrše


Mili tvoj lik odvedoše u maglu
ljudi neki nepozvani
neki ljudi nepoznati

Sene te prekrile snenog
prerano za počinak večni

Odjednom svuda metež
neverica i strah
da sveću dahom utrnem
da trčeći od neverice posrnem
na sudbinu da pljunem
da stanem
zgazim čizmom ljuto
da i ja nestanem
ljubeći dragi kamen
u prah smrvljen

Ne učini ni korak
kukavica u meni
Ni levo ni desno
Lenjingrad plače
muškom suzom
Jutra je tek prvi sat

Te noći Crni je čovek
po tebe došao
Na poziv se tvoj odazvao
Pogled tamom zakovao
Krvlju ispisao poslednji stih

Druže moj... Druže moj
Ni do višenja ne rekavši
otiđe u legendu tih

Lenjingrad u magli zavijen
Iz kafane poslednji pesnik
se vuče kao prebijen
U sekundi trezan
hvata se za glavu
Nije se ubio Serjoža
Sve je to laž
Tobožnja laž

U nadi jecajem grca ženski dah
dok krv u venama ledi strah
Ipak je istina
Partiju šaha završio je sam
Ili je predaja ili mat

Belo jutro crnim suncem boji
Stih u nekrolog začas pretvori
Životu što beži neće otići
sve dok smrti se ne boji
Inatom preti
Sudbinu svoju u ruke uzima
na dvoboj izaziva kleti
znajući da sebi se sveti

Prođoše vekovi u tišini
Da li u miru počivaš dok
tvoje se rime u srcu pevaju
Trag tvoj posvuda još diše
Lutajući ulicama lenjingradskim
zanesen
Selo svoje sanja
Posut injem miriše

Snove skitnice inje prekrilo
da u žudnji večno samuje
Ljubeći neljubljen goreo
u čežnji sagoreo

Snovi su tvoji posuti injem
Tvoj mili lik senama prekriven
sad kao anđeo sanja

u strofi od suza izliven