SNOVI INJEM
POSUTI
Posvećeno Jesenjinu
Ugaženim stazama kroz sneg
pred svetkovinu
noći te kobne
Autor slike: Jelena Mrše
Mili tvoj lik odvedoše u maglu
ljudi neki nepozvani
neki ljudi nepoznati
Sene te prekrile snenog
prerano za počinak večni
Odjednom svuda metež
neverica i strah
da sveću dahom utrnem
da trčeći od neverice posrnem
na sudbinu da pljunem
da stanem
zgazim čizmom ljuto
da i ja nestanem
ljubeći dragi kamen
u prah smrvljen
Ne učini ni korak
kukavica u meni
Ni levo ni desno
Lenjingrad plače
muškom suzom
Jutra je tek prvi sat
Te noći Crni je čovek
po tebe došao
Na poziv se tvoj odazvao
Pogled tamom zakovao
Krvlju ispisao poslednji stih
Druže moj... Druže moj
Ni do višenja ne rekavši
otiđe u legendu tih
Lenjingrad u magli zavijen
Iz kafane poslednji pesnik
se vuče kao prebijen
U sekundi trezan
hvata se za glavu
Nije se ubio Serjoža
Sve je to laž
Tobožnja laž
U nadi jecajem grca ženski dah
dok krv u venama ledi strah
Ipak je istina
Partiju šaha završio je sam
Ili je predaja ili mat
Belo jutro crnim suncem boji
Stih u nekrolog začas pretvori
Životu što beži neće otići
sve dok smrti se ne boji
Inatom preti
Sudbinu svoju u ruke uzima
na dvoboj izaziva kleti
znajući da sebi se sveti
Prođoše vekovi u tišini
Da li u miru počivaš dok
tvoje se rime u srcu pevaju
Trag tvoj posvuda još diše
Lutajući ulicama lenjingradskim
zanesen
Selo svoje sanja
Posut injem miriše
Snove skitnice inje prekrilo
da u žudnji večno samuje
Ljubeći neljubljen goreo
u čežnji sagoreo
Snovi su tvoji posuti injem
Tvoj mili lik senama prekriven
sad kao anđeo sanja
u strofi od suza izliven
Нема коментара:
Постави коментар