Avdulah Ramčilović, pesnik: Recenzija zbirke poezije "U vrtlogu burleske"

NISKA PESNIČKIH BISERA

„Poezija je složenija od filozofije, ona je filozofija. Ona je pravo i konačna ekonomija svih stvari. Ona je politika, ona je ljubav, ona je život, ona je trajanje.“

Miloš Ristić

Poezija je preslik duše pesnika, njegovih misli i osećanja, dara i inspiracije, doživljaja, pogleda na svet i čoveka, ljubav, život, pa i smrt, nastavak života. Preslik onog najlepšeg što čovek ima. Ni jedna umetnost ne može dirnuti čoveka u dušu i srce kao pesma, stih. Zato se poezija rado stvara i rado čita, zgusnuta je, izaziva intenzivne doživljaje, osećanja čitalaca, lako se razume i dugo pamte stihovi i poruke. Takvu poeziju stvara i pesnikinja Zorica Tijanić, koja je  u kratkom vremenskom periodu izrasla u vrsnu, darovitu i plodnu književnicu. Za par godina ona je objvaila četiri svoje zbirke poezije i dva romana. Zbirka Zagrljeni tišinom je prevedena na slovenački jezik. U VRTLOGU BURLESKE je njena sedma knjiga.

Zašto U VRTLOGU BURLESKE? Pesnikinja želi da ozbiljne, velike stvari stvari o životu oslika stihom na šaljiv, nestašan, prijemčiv način. Duhovitost, nijansiran humor, specifičan samo njoj, prisutan je u njenim delima, počev od prve zbirke Miris daljina, što predstavlja osveženje za savremenu poetiku. Najnovija zbirka pesama U VRTLOGU BURLESKE predstavlja kontinuitet njene poetike, njenih pesničkih bisera.  Da spomenemo neke od  pesama koje su ovde u knjizi: Morem ljubavi, Trošni dani, Godinama tebe volim…

Zorica u svojim pesmama stvara adekvatan prostor za ispoljavanje emocija, gde se pesma, događaj, doživljaj dešava. Ta slikovitost čini njenu poeziju privlačnom i interesantnom. Tu su parkovi, susreti, gradovi, ulice, mostovi, reke i ptice, potoci i mora, igre prirode, muzika srca…

„Obala se čini daleko 

gledajući s pučine kako brodovi pristaju u luku

Ljubičasta svetlost mami  u jednom delu neba

dok zvuk violine opija budeći sećanje na nas“

(U VRTLOGU BURLESKE ) 

Isto tako muzika prati njene doživljaje, želje, kao što se vidi iz gornje pesme. Muzika je umetnost koju stvara čovek, ali i srce i duša znaju stvoriti muziku, posebno u poeziji. To pesmama daje melodiju, ritam, dinamiku.

Njena poezija kolorit svih vrsta i oblika pesme, obično smeštenih u svakoj, gde je lajtmotiv ljubav, ljubav smisao i osnova života iz koje se i stvara život. Može se reći da njenom poezijom preovlađuje ljubavna poezija, poezija koja se i najvise piše i čita, u kojoj se uživa i uvek nalazi jedan deo sebe. I to ne samo ona ljubav među polovima, mada je ona najviše prisutna, već i ona opšteljudska prema svetu, životu, ljudima, prijateljima, porodici, svemiru, duhovnosti, večnosti. Ona je, ilustracije radi, svoju knjigu Zagrljeni tišinom, posvetila prijateljima. To mogu samo nesebični ljudi, ljudi kojima je dobro i sreća, ljubav u duši i srcu, čime se ova pesnikinja posebno odlikuje, posvećena miru i slobodi, toleranciji i saradnji sa ljudima i pesnicima. Kad je rec o ženi, njenoj ljubavi, pesnikinja ne tone u plimi ljubavnog žara, već je to više nežna, stidljiva, povučena, tanana ljubav, koja zahvata srce i dušu i vene, ali nekako više simbolično, u talasu kose, pogledu, nežnom poljupcu i dodiru, nekako više u želji i snu, čeznji, čekanju, nadi, nego u stvarnosti. Poezija koja kipi od te nežne, tanane ljubavi, bez ispoljavanja strasti i slasti, ali spremna da se otvori i svoje srce preda voljenom:

„Povedi me morem ljubavi

Jutrima crvenog sunca

Barkama punim svetlosti

u kojima se rađa i umire tuga“

(MOREM LJUBAVI)

„a ti mi iznova opraštaš strah 

ružne snove od mene sklanjaš

i zavetima se klanjaš

a ja se u nemoći da odem

ponovo tebi priklanjam

i dopuštam sebi

da te  još uvek i iznova sanjam...„

(ZAVETI LJUBAVI)

„Ljubav kao štit za srce prikivam

ponos gazim ali reči prave ne nalazim

da volim te kao žena prikrivam

slabost da oprostim lako otkrivam

i za pravo ti dajem da odeš

dok ljubav strahu za laž prodajem

i ponovo za sve

ponovo se kajem...“

(KAD JUTRO OBRISE TUGU)

Ona je u stvaranju originalna, kreativna i moderna pesnikinja. Ima svoj specifičan stil pisanja, snažan i izgrađen stil, duboku misaonost i osećajnost. Svojim vrhunskim pesmama i stilom potseća na stihovanje neprevaziđene pesnikinje Desanke Maksimović. Njene pesme su skladne, harmonične, celovite, uvek završene i šalju najlepse poruke. U njima je sadržina i forma u jednistvu, većinom u slobodnom stihu, što omogućava širinu i slobodu u stvaranju, kao i jedinstvu misli i osećanja. Njene pesme traže duboko razmišljanje da bi se razumele i doživele. Od stilskih figura najradije koristi metaforu, ali i druge stilske figure, čime postiže slikovitost i snagu u svojim pesmama: 

„a mi u remisiji tražimo mirise

dok cvet crni samo još iz olova raste

na poljanama gde su nekad

lelujali makovi“

(CVET IZ OLOVA)

Knjiga, posebno poezija, najsnažnije se doživi čitanjem. Lični doživljaj ne može ništa nadoknaditi, nikakv osvrt, analiza, recenzija, predstavljanje. Dragi čitaoci, najlepše vam preporučujem zbiru pesama U VRTLOGU BURLESKE za čitanje i uživanje u toplim i nežnim stihovima, u biserima poezije pesnikinje Zorice Tijanić.

“Nedeljom obično čekam Tebe

na prozor naslonjena

maštajući da prođeš mojom ulicom,

odustao od vremena u trošnim danima

koji o meni brinu

i ogrću me pustinjom svoje hladnoće

a ja ih prepoznajem u zabludelim dušama

koje se uvlače praznim srcima„

(TROŠNI DANI)

                                                                                 Mr.  Avdulah Ramčilović, pesnik