Zorica Tijanić
Kino Central
Sedmi sat zvoni
Veče miriše na ljubav
Kroz školske prozore
Promiče sneg
Prosut u pahuljama srebri pločnike
Ispred „Centrala“ red
Žurim da te sačekam
„Gospoda Glembajevi“ večeras se daju
Repertoar snova
Kasniš kao i sad
Minut duže
Poljubac u obraz
Red C, sedišta broj četiri i tri
Birao si još tada da ostaneš daleko
Umesto kokica suve smokve
Umesto nas dvoje iščekivanja
Kao pustinja i žeđ neugašena
Među nama
Daljine prostiru sag
Božić ispred praga
Ponekad iznenadi sreća
Kao pahulje sred decembra
U gradu gde vlada osunčan
Miris soli
Red je da za ruku me držiš
Neveštim koracima vodeći
Po ledu
Noseći u očima neminovnost
Odrastanja
Kino Central i naš grad
Presvučen srebrnim vezom
Mi ...
Negde na liniji sudbine razdvojeni
Crnom tačkom
U jednom delu života
Trenutak te obećao
Zlurada sudbina kao lažni prijatelj
Poveo na drugu stranu
I oboje pokosio
Tebe darujući ti izobilje tuge
Meni ukrao zvezde
Sve što sam volela sad ostaje
Na kamenim ulicama
Sad hodam po ivicama straha
Nudeći samo pola sebe
Uhvaćena u laži
Hrabrost beše majka izazovu
A prkos mu otac odbegli
Kino Central i Glembajevi
Pahulje što promiču u kočijama
Šibajući gaze bez osvrtanja
A mi izgubljeni u vremenu
Ispraćamo nadu budeći se
U nekom drugom svetu
Koji odnosi bezazlenost
Mladosti oduzete ....
Нема коментара:
Постави коментар