SAČUVAN U ZABORAVU
Igra leptira na postolju od lepljive gline se prekida
u pokušaju da sačuva svoj let...
Nespretnom rukom prolivena tinta piše još
jedno zaboravljeno sećanje...
U zaboravu živiš
Netaknut
Poklonjen meni
Kao dar
Zauzimaš mesto na kome
niko do sada stajao nije
Ti nadmoćan u zaboravu
skriven od očiju
koje bi bacile urok ili kletvu
poslavši te daleko od moje nežnosti
Čuvam te
Tu si na sigurnom
Neka te ne plaši snaga moje rešenosti
da te zarobim
Iz tog zlatnog kaveza
mogu da te povedem na mesta
na koja samo ja odlazim
Tamo ćemo zajedno brisati prašinu
sa starih fotografija čekajući buđenja
Pisma koja si mi slao čuvaće tajnu
u snazi vatre koja će dokazati
da ljubav nije greškom izgorela
da još voliš boje oktobra
miris prosutog šećera po rignli
koji se meša sa dimom tek
zapaljene cigarete
i zvuk tramvaja koji čuva noć
u krugu dvojke
Možda bi mi bilo lakše kada bih znala
da se još uvek sećaš one šetnje
kada je zaškripao bol pod šinama
Sad sav je moj bol stegnut
ostaje zarobljen u šaci
u kojoj me držiš mislima
koje te ne ostavljaju na miru
Nisi mi rekao gde stanuju tvoji nemiri
Ali ja znam na koju adresu da ti
pošaljem uspomene
Tu si bliže meni kada te privijem
do srca
U rečima koje su te zapamtile
U šapatu vetra koji te sačuvao
da ne izgubiš tu strast
u poslednjoj predstavi koju
su leptiri odigrali
odlazeći u susret zaboravu
u kom će sačuvati sve ono vredno
što je ostalo od nas...
